PISMO MAJCI

Prolazi majka pored spavaće sobe svoje kćerke. Odlučuje da uđe i nailazi na iznenađenje. Ugleda krevet, lepo namešten, sređenu sobu, stvari na mestu. Na jastuku kćerkinog kreveta, ugledala je pismo. Otvorila ga je i uzela da čita. Imala je najgore slutnje i drhtavim rukama, počela je da čita pismo naglas.

Mama,

Pišem ti sa velikim žaljenjem i tugom. Moram da te obavestim ovim putem da sam pobegla sa svojim novim dečkom, jer sam uživo htela da izbegnem scene sa tobom i tatom. Našla sam ljubav svog života. Zove se Ahmed. On je jako lep. Ima pirsing, tetovažu, bradu, vozi motor. I to nije sve. Moram da te obavestim da sam trudna. Ahmed mi je rekao da ćemo nas troje biti srećni. On želi da ima puno dece sa mnom. Živomo u jednoj šumi u prikolici. Ne brini se, imamo drva da se grejemo celu zimu. Živimo od prodaje marihuane koju uzgajamo u šumi. U međuvremenu, molićemo se da se napokon pronađe lek za AIDS i da se moj voljeni Ahmed izleči od toga, jer on to zaista zaslužuje! Mama, ne brini, imam petnaest godina i znam kako da se brinem o sebi. Jednog dana ću se vratiti kući, da vas posetim i taman ćete tad moći da upoznate svog unuka

Vaša kćerka, Dzudit.

PS. Mama, ništa od navednog nije istina. Ja sam kod komšije preko puta :) Htela sam samo da vas podsetim da postoje mnogo gore stvari u životu od đačke knjižice koja se nalazi u mojoj fioci. Volim te! Javi mi kada je bezbedno da se vratim kući.