Olimpijski mit o stvaranju svijeta

U poĉetku svih stvari Majka Zemlja izdigla se iz Haosa i rodila u snu
Urana. Gledajući je s ljubavlju sa planine, Uran prosu plodnu kišu na
njene tajne pukotine, i ona porodi travu, cveće i drveće, zajedno sa
zverinjem i pticama. Ova kiša uĉini da poteknu reke i da se šupljine
ispune vodom, te tako postadoše mora i jezera.
b) Njena prva deca — poluljudi — behu storuki dţinovi Brijarej, Gig i Kot. Zatim se pojaviše tri
jednooka
kiklopa, koji su bili graditelji dţinovskih zidova i majstori kovaĉi,
najpre u Trakiji, a kasnije na Kreti i u Zikiji.1 Njihove sinove je
Odisej susreo na Siciliji.2 Kiklopi su se zvali Bront, Sterop i Argej, a
njihovi duhovi su obitavali u vulkanskim grotlima Etne sve dok ih
Apolon nije poubijao da bi osvetio smrt Asklepija.
c) Libijci,
meĊutim, smatraju. da se Garamant rodio pre storukih, i da je, kad se
digao iz ravnice, ponudio Majci Zemlji slatki ţir na ţrtvu.3
1. Apolodor: I, l—l; Euripid: Chrysippus, navodi ga Sekst Empiriic, str. 751; Lukretije: I, 250 1 II, 991;
2. Homer: Odiseja IX, 106—566; Apolodor: III, 10, 4;
3. Apolontie sa Roda: IV, 1493; Pindar: Fragment 84, Izd. Bergk.

1.
Ovaj patrijarhalni mit o Uranu opšte je prihvaćen u vreme olimpijskog
religioznog sistema. Uran, ĉije je ime poĉelo da znaĉi »nebo«, zauzeo
je, izgleda, poloţaj Prvog Oca pošto je poistovećen sa pastirskim bogom
Varunom, jednim arijskim muškim trojstvom. Njegovo grĉko ime je oblik
muškog roda od Urana »kraljica planina«, "kraljica leta«, "kraljica
vetrova-" ili ''kraljica divljih volova'', a Urana je bila orgastiĉka
boginja leta. Uranova ţenidba s Majkom Zemljom obeleţava rano helensko
nadiranje u severnu Grĉku, što je dalo povoda Varunovim oboţavaocima da
ga smatraju ocem starosedelaĉkih plemena, iako su ga priznali sinom
Majke Zemlje. Prema ispravci ovog mita, zabeleţenoj kod Apolodora,
Zemlja i Nebo su se odvojili u smrtnoj zavadi, a zatim se ponovo
sjedinili u ljubavi. Ovo se pominje i kod Euripida (Mudra Melanipa,
fragment 484, izd. Nauck) i kod Apolonija sa Roda (Argonautica I, 494).
Borba na smrt oznaĉavala je sukob 15
matrijarhata i patrijarhata
izazvanog prodorom Helena. Gig ("roĊeni od zemlje«) ima još jedan oblik
gigas ("dţin"), a dţinove su u mitografiji vezivali za planine severne
Grĉke. Brijarej (''jaki'') nazvan je još i Ajgajon (Ilijada I. 403), i
njegov narod moţe biti libijsko-traĉki, a Egejsko more dobilo je ime po
njihovoj boginji, kozi Ajgis (vidi 8, 1). Kot je rodonaĉelnik Kotijaca,
koji su se klanjali orgastiĉkoj boginji Kotiti i širili njen kult po
Trakiji i duţ severozapadne Evrope. Ovo pleme nosi naziv »storuki«,
verovatno zbog toga što su sveštenice bile organizovane u druţine od
pedeset, kao danaide i nereide, a moţda i zato što su muškarci bili
organizovani u ratniĉke grupe od stotinu kao rani Rimljani.

2.
Kiklopi su, izgleda, bili strukovno udruţenje helenskih kovaĉa bronze.
Kiklopi znaĉi »prstenooki«, jer su, izgleda, imali prstenast znak
tetoviran na ĉelu u ĉast sunca, izvora vatre za topionice; Traĉani se
tetoviraju sve do u klasiĉna vremena (vidi 28, 2). Koncentriĉni krugovi
su deo misterije kovaĉkog zanata; da bi iskovao posude, štitove ili
obredne maske, kovaĉ je upisivao krug oko centra na pljosnatom disku na
kome je radio. Kiklopi su nazvani jednookima i zbog toga što su kovaĉi
zatvarali jedno oko da bi ga zaštitili od varnica. Kasnije im se poreklo
zaboravilo, a mitografi su ih u mašti smestili u grotlo Etne, da bi
objasnili odakle potiĉu dim i vatra koji, kuljaju iz kratera (vidi 35,
1). Postojala je bliska kulturna veza izmeĊu Trakije, Krete i Likije.
Kiklopi su biili poznati u svim ovim zemljama. Rana helenska kultura
dopirala je i do Sicilije; ali, kako je Samuel Batler prvi pretpostavio,
vrlo je verovatno da Odisejev boravak na Siciliji objašnjava i tamošnje
prisustvo Kiklopa (vidi 170, b). Imena Bront (''grom''), Sterop
(''munja'') i Argej (''sjaj'') su kasnije izmišljena.

3. Garamant
je rodonaĉelnik libijskih Garamantijaca, koji su zauzeli oazu Dţado,
juţno od Fezana. Njih je pokorio rimski general Balbus, devetnaeste
godine pre naše ere. Smatra se da su kušitsko--berberskog soja i da su u
drugom veku pre naše ere podlegli Lemta-Berberima. Kasnije su se
stopili sa crnim uroĊenicima na juţnoj obali Gornjeg Nigera i usvojili
njihov jezik. Odrţali su se do današnjih dana u jednom selu imenom
Koromanc. »Garamante« se izvodi iz reĉi gara, man i te, što znaĉi »ljudi
drţave Gara«. Izgleda da je Gara boginja Ker ili »Q Re« ili »Kar« (vidi
82, 6 i 86, 2), po kojoj su Karijci dobili ime, a vezuju je za
pĉelarstvo. Pitomi ţir, glavna hrana u antiĉkom svetu, prethodio je
ţitaricama i uspevao u Libiji. Garamantsko naselje
Amon bilo je
vezano sa naseobinom Dodona u severnoj Grĉkoj verskim savezom, koji, po
reĉima Ser Flindersa Petrija, verovatno vodi poreklo iz ranog trećeg
milenijuma pre naše ere. Oba su mesta imala kao svetilište po jedan
stari hrast (vidi 51, a). Herodot opisuje Garamantijce kao miroljubive
ali veoma snaţne ljude koji su negovali urminu palmu, gajili zito i
ĉuvali stoku (IV, 174 i 183).