Starost ljudskih organa: jetra je beba, a mozak starac

Ljudski organi su mnogo mladji u odnosu na godine koje njihov vlasnik ima jer tokom života imaju moć stalnog regenerisanja.

Jetra je uvek stara četiri meseca zbog svoje neverovatne mogućnosti obnavljanja i rasta, zahvaljujući bogatim rezervama krvi. Može neprestalno da izbacuje toksine iz organizma, što joj je jedna od glavnih funkcija.

Srce je staro tek 20 godina, jer se takodje regeneriše. Najnovija istraživanja pokazuju da je srce bogato matičnim ćelijama, koje se stalno podmladjuju i na taj način obnavljanja bar tri do četiri puta tokom života, prenosi "Slobodna Dalmacija". Creva su stara dva-tri dana, zahvaljujući crevnim dlačicama kojima je ovaj organ prekriven. Crevne dlačice su, zapravo, ćelije koje u potpunosti apsorbuju hranjive sastojke preko crevne sluzokože. One se obnavljaju, omogućavajući crevima večnu mladost.

Nokti su stari izmedju šest i deset meseci, zavisno od toga gde se nalaze. Na rukama rastu prosečno 3-4 milimetra mesečno, odnosno dvostruko brže od noktiju na nožnim prstima. Za izrastanje celog nokta na nozi treba 10 meseci, a noktima ruku potrebno je pola godine. Nokti na rukama imaju veću zalihu krvi i bolju cirkulaciju. Kosa je stara izmedju tri i šest godina, u zavinosti od toga da li je u pitanju žena ili muškarac. Iako prosečno za mesec dana izrastu oko jedan centimetar, ženske vlasi traju šest godina, a muške najviše tri.

Kod očiju se menja rožnjača, ali ako se ošteti, zbog glatke površine može se oporaviti za 24 sata. Nažalost, zenice tokom života gube elastičnost, pa je pre ili kasnije uglavnom potrebna dioptrija da bi se poboljšao vid. Mozak ima isto godina koliko i vlasnik. Većina ćelija koje traju dok je čovek živ upravo je smeštena u mozgu. Veći deo mozga samo gubi ćelije, što je i glavni uzrok nastanka demencije.

U kontinuitetu se jedino regeneriše deo mozga koji upravlja čulom mirisa i hipokampus, zadužen za područje učenja.