#1SNooPy89Sub 17 Avg 2013 - 17:01
SNooPy89
Main site administrator
Upoznali su se dok su studirali.Ona je bila preokupirana odlaskom iz zemlje.Želela je karijeru.Svet na dlanu.Želela je da pomeri granice.Da se zauvek zadrži na jednom od onih mnogobrojnih putovanja na koja je išla sa njim.
On je želeo neku koja će ga voleti i porodicu.Veliku porodicu.Govorila mu je da je rano.Da treba da živi.On njoj da želi onu pravu i da samo sa njom život može biti pravi.
Osoba kojoj je poveravala sve tajne.Tako ga je definisala.Više od najboljeg prijatelja.Pred njim je mogla sveSa njim je mogla sve.Bez glupmatanja i onih oklopa koje je ponekad morala da koristi zbog zlobnih ljudi.
Ne tako dugo nakon studija otišla je za poslom u Ameriku.Čuvaće decu.Čistiti,ma ne bitno važno da uspe.Uostalom dipomu ipak ima.Neće joj nigde pobeći.
Ono što joj je najviše tamo nedostajalo bio je on.Zvala ga je kasno u noć.Pričala mu o svemu.Govorila kako bi volela da ga vidi u Americi.Jednoga dana je došao.Ali sa njim i ponuda.Voli je.Nikada za njega nije bila samo najbolja drugarica.Uvek ju je voleo.I konačno smogao snage da joj to ne prizna plašeći se da ne pokvari ono što imaju.
I sada se seća te mučne večeri.Rekla mu je da ne želi da ima išta više sa njim baš zato što je jedina osoba kojioj veruje.Zato što imaju nešto fenomenano što se teško može pronaći.Sedela je tik kraj njega i pili su vino sve dok mu nije zaspala na ramenu.
Narednog dana vratio se u Srbiju.A njihov odnos..nije se puno promenio.Sem što je on precrtao jednu mogućnost.Znao je da će je zauvek imati na taj njihov piseban način.I da je ma šta se dogodilo niko neće tako imati.
Godinu dana kasnije tokom jednog od onih njihovih maratnonskih razgovora rekao joj je da se ženi.Vest je primila kao mač u grudi.Zašto joj nije rekao?Zar nisu govorili sve jedno drugom?Objasnio je da mu je bilo neprijatno te da ni on nije bio siguran do časa kada ju je zaprosio.
Tada je znala da oseća više prema njemu ali bilo je kasno.Neće valjda kvariti sreću čoveku kog najviše voli.Ne.Ćutaće.Spakovala se da krene u Srbiju kaže mu da ga voli ali je sprečila sebe.Na njegovoj svadbi je bila tužnija nego ikada.Nekoliko puta je uhvatio njen tužan pogled ali ona je nalazila svakojaka opravdanja.
Ubrzo nakon njihovog venčanja vratila se u Srbiju.Nije imala više strpljenja da obavlja poslove koji nisu imali veze sanjenom strukom.Shvatila je da ona neće biti ta koja će pomeriti granice i promeniti svet.
On je dobio sina.
Sanjala ga je noćima.Bili su u kontaktu ali ne onako kao ranije.On je sada imao ženu i dete.Ona više nije bila na pjadestalu kao nekada.Sem kratkotrajnih vezica nije želela da bude sa ikim.Možda će zauvek ostati sama,tako se često vrzmalo po njenoj glavi.
A onda jedne kišne večeri..
Javio joj je da se razvodi.Da je sve bila greška.Da je voleo samo i uvek nju.Da mu se srce cepa što neće svake noći spavati pokraj svog šestogodišnjeg sina.Ali da više ne može da izdrži.
Sačekala ga je.To veče su proveli na sofi ispijajući vino.Tu ju je prvi put poljubio i pokretima ispričao priču koja je u njemu čučala godinama.
Sada,nakon punih 10 godina sede na istoj toj sofi.
Ona je jedino što je ostalo od njenog devojačkog stana.Jedino što su zadržali.Kupili si novi stan a sofa je tako odudarala od čitavog nameštaja.
To je njena profesija.Dizajn enterijera.Ona ga je opremila i namerno je ostavila kao savršen nesklad u skladu.Podsećala ju je na njihovu priču.
Njegov sin je došao izrazivši želju da živi sa njima ona ga je prihvatila kao svoje dete.Svoje opet nije mogla da ima iz zdravstvenih razloga.
Kada joj je bilo najteže i kada su joj vest o nemogućstvu začeća lekari saopštili prvo što ga je pitala bilo je kako ih vidi za desetak godina,znajući koliko je voleo decu.
Rekao joj je da ih vidi tu na toj sofi.Iste ovakve kakvi su danas i kakvi su bili pre nekoliko godina.
Zaljubljene i srećne što imaju jedno drugo.
Ta rečenica zauvek će biti utkana u njenu dušu.Sećala je se jasno i sada dok ga je ljubila na istoj sofi.A njene suze padale niz obraze zbog još jedne neuspešne vantelesne oplodnje.
On je želeo neku koja će ga voleti i porodicu.Veliku porodicu.Govorila mu je da je rano.Da treba da živi.On njoj da želi onu pravu i da samo sa njom život može biti pravi.
Osoba kojoj je poveravala sve tajne.Tako ga je definisala.Više od najboljeg prijatelja.Pred njim je mogla sveSa njim je mogla sve.Bez glupmatanja i onih oklopa koje je ponekad morala da koristi zbog zlobnih ljudi.
Ne tako dugo nakon studija otišla je za poslom u Ameriku.Čuvaće decu.Čistiti,ma ne bitno važno da uspe.Uostalom dipomu ipak ima.Neće joj nigde pobeći.
Ono što joj je najviše tamo nedostajalo bio je on.Zvala ga je kasno u noć.Pričala mu o svemu.Govorila kako bi volela da ga vidi u Americi.Jednoga dana je došao.Ali sa njim i ponuda.Voli je.Nikada za njega nije bila samo najbolja drugarica.Uvek ju je voleo.I konačno smogao snage da joj to ne prizna plašeći se da ne pokvari ono što imaju.
I sada se seća te mučne večeri.Rekla mu je da ne želi da ima išta više sa njim baš zato što je jedina osoba kojioj veruje.Zato što imaju nešto fenomenano što se teško može pronaći.Sedela je tik kraj njega i pili su vino sve dok mu nije zaspala na ramenu.
Narednog dana vratio se u Srbiju.A njihov odnos..nije se puno promenio.Sem što je on precrtao jednu mogućnost.Znao je da će je zauvek imati na taj njihov piseban način.I da je ma šta se dogodilo niko neće tako imati.
Godinu dana kasnije tokom jednog od onih njihovih maratnonskih razgovora rekao joj je da se ženi.Vest je primila kao mač u grudi.Zašto joj nije rekao?Zar nisu govorili sve jedno drugom?Objasnio je da mu je bilo neprijatno te da ni on nije bio siguran do časa kada ju je zaprosio.
Tada je znala da oseća više prema njemu ali bilo je kasno.Neće valjda kvariti sreću čoveku kog najviše voli.Ne.Ćutaće.Spakovala se da krene u Srbiju kaže mu da ga voli ali je sprečila sebe.Na njegovoj svadbi je bila tužnija nego ikada.Nekoliko puta je uhvatio njen tužan pogled ali ona je nalazila svakojaka opravdanja.
Ubrzo nakon njihovog venčanja vratila se u Srbiju.Nije imala više strpljenja da obavlja poslove koji nisu imali veze sanjenom strukom.Shvatila je da ona neće biti ta koja će pomeriti granice i promeniti svet.
On je dobio sina.
Sanjala ga je noćima.Bili su u kontaktu ali ne onako kao ranije.On je sada imao ženu i dete.Ona više nije bila na pjadestalu kao nekada.Sem kratkotrajnih vezica nije želela da bude sa ikim.Možda će zauvek ostati sama,tako se često vrzmalo po njenoj glavi.
A onda jedne kišne večeri..
Javio joj je da se razvodi.Da je sve bila greška.Da je voleo samo i uvek nju.Da mu se srce cepa što neće svake noći spavati pokraj svog šestogodišnjeg sina.Ali da više ne može da izdrži.
Sačekala ga je.To veče su proveli na sofi ispijajući vino.Tu ju je prvi put poljubio i pokretima ispričao priču koja je u njemu čučala godinama.
Sada,nakon punih 10 godina sede na istoj toj sofi.
Ona je jedino što je ostalo od njenog devojačkog stana.Jedino što su zadržali.Kupili si novi stan a sofa je tako odudarala od čitavog nameštaja.
To je njena profesija.Dizajn enterijera.Ona ga je opremila i namerno je ostavila kao savršen nesklad u skladu.Podsećala ju je na njihovu priču.
Njegov sin je došao izrazivši želju da živi sa njima ona ga je prihvatila kao svoje dete.Svoje opet nije mogla da ima iz zdravstvenih razloga.
Kada joj je bilo najteže i kada su joj vest o nemogućstvu začeća lekari saopštili prvo što ga je pitala bilo je kako ih vidi za desetak godina,znajući koliko je voleo decu.
Rekao joj je da ih vidi tu na toj sofi.Iste ovakve kakvi su danas i kakvi su bili pre nekoliko godina.
Zaljubljene i srećne što imaju jedno drugo.
Ta rečenica zauvek će biti utkana u njenu dušu.Sećala je se jasno i sada dok ga je ljubila na istoj sofi.A njene suze padale niz obraze zbog još jedne neuspešne vantelesne oplodnje.