Zenske bolesti

Parametritis

Parametrijum predstavlja vezivno tkivo spoljašnje strane grlića materice koje se rasprotire bočno, duž mišića karličnog dna, do zida male karlice, ispod peritoneuma, a iznad svodova vagine. Deli se na bočni, prednji i zadnji parametrijum.

Uzrok nastanka
Najčešći uzročnici su streptokoke, stafilokoke, ešerihija koli i dr. Zapaljenjski procesi se uglavnom prenose limfnim i krvnim putem sa grlića materice, perkontinuitatem sa obolelog peritoneuma male karlice. Najčešći razlozi za nastajanje parametritisa su pobačaji, posle porođaja, posle instrumentalnih manipulacija na grliću materice, posle histerosalpingografije i insuflacije jajovoda.

Klinička slika

Klinička slika akutnog parametritisa se karakteriše povišenom temperaturom, jezom i drhtavicom, ubrzanim pulsom, otežanim mokrenjem i defekacijom, bolom u donjem delu trbuha. Pri pregledu se opipava ograničena bolna infiltracija čvrste konzistencije. Ukoliko je proces izuzetno napredovao, infiltrati se šire lepezasto i dopiru do zidova male karlice, sa vidno izbočenim zadnjim svodom vagine. Nekada može nastati apsces kao komplikacija.

Dijagnoza
Postavlja se na osnovu anamneze, kliničke slike, ginekološkog pregleda, l aboratorijskih analiza.

Lečenje
Lečenje podrazumeva hospitalizaciju, primenu antibiotika širokog spektra i simptomatsku terapiju.

Pelveoperitonitis genitalnog porekla

Akutni pelveoperitonitis predstavlja akutno zapaljenje peritoneuma male karlice.

Uzrok nastanka
Infekcija se širi ascedentnim, descedentnim i hematogenim putem sa organa male karlice, najčešće sa infiltriranih genitalnih organa (colpitis, cervicitis, endometritis, perimetritis, parametritis, appendicitis i dr) ili tuberkulozna infekcija iz pleure ili pluća. Uzročnici infekcije se unose pri terapeutskim i dijagnostičkim intervencijama na genitalnimn organima, pogotovu ako se rade u vanbolničkim ustanovama, nesterilnim predmetima i instrumentima.

Klinička slika
Klinička slika se karakteriše jakim bolovima u donjem delu trbuha, mučninom, povraćanjem, visokom telesnom temperaturom i ubrzanim pulsom, opstipacijom (zatvor) ili dijarejom. Donji deo trbuha je iznad ravni grudnog koša, na palpaciju bolno osetljiv, zategnut i ne prati disajne pokrete. Svodovi vagine, naročito zadnji su izbočeni na pritisak. U daljem zapaljenjskom procesu dolazi do srasline omentuma sa organima male karlice i stvaranja apscesa. Ukoliko se zapaljenjski proces ne smiruje i bolna osetljivost sa defansom trbušnog zida širi iznad pupka, znači da se zapaljiv proces širi i prelazi u difuzni peritonitis.

Dijagnoza
Postavlja se na osnovu anamneze, kliničke slike, ginekološkog pregleda, laboratorijskih analiza (povišena sedimentacija, povećan broj leukocita).

Lečenje
Lečenje podrazumeva hospitalizaciju, stavljanje hladnih obloga, ordiniranje antibiotika širokog spektra, regulaciju elektrolitnog bilansa i tečnosti, primenu kortikosteroida.

Herpes gestationis

Herpes gestationis (pemphigus gravidarum, dermatitis multiformis gestationis) je polimorfna bulozna dermatoza propraćena jakim svrabom, koja se javlja u 3. ili 4. mesecu trudnoće, a pri kraju trudnoće ili u postpartalnom periodu iščezava.

Uzrok nastanka
Etiologija, kao ni patogeneza bolesti, nisu u potpunosti razjašnjene. Međutim, imunopatološki nalazi ukazuju na to da je vrlo verovatno reč o buloznoj dermatozi uzrokovanoj nakupljanjem imunih kompleksa i komplementa u predelu bazalne membrane.

Klinička slika
Bolest počinje pojavom izdignutih eritematoznih (crvenih) infiltrata veličine metalnog novca do veličine dlana, na kojima se posle nekoliko dana javljaju vezikule i bule (manji i veći mehuri). Kod oko 20% bolesnica vide se i promene na sluzokožama, uglavnom erozije. Uvek je jako izražen svrab. Promene su najčešće lokalizovane oko pupka i na butinama. Od opštih simptoma ponekad se mogu javiti subfebrilne temperature. Kod većine bolesnica promene se povlače posle porođaja, ali se u sledećoj trudnoći ponovo javljaju.

Dijagnoza
Postavlja se na osnovu anamneze, kliničke slike, pregleda i laboratorijskih nalaza.

Lečenje
S obzirom da promene iščezavaju posle porođaja, terapija najčešće nije potrebna. Mogu se primeniti kortikosteroidne kreme, kupke sa antiflogističkim odnosno antiseptičkim preparatima. Samo u teškim slučajevima je indikovana sistemska primena kortikosteroida.

Upala Bartolinijeve žlezde (Bartolinitis)

Bartolinijeve žlezde se nalaze u donjoj trećini velikih usana, a njihov sadržaj se izliva na unutrašnjoj strani malih usana stidnice. Kod neadekvatne higijene, nošenja sintetičkog rublja i tesne odeće može doći do infekcije i zapaljenja.

Uzrok nastanka

Najčešće su izazivači streptokoke, stafilokoke, coli bacil i ponekad gonokok.

Klinička slika

Kliničku sliku karakterišu jak bol, otok i crvenilo. Ako je zahvaćen samo izvodni kanal koji je edematozan i eritematozan, na pritisak se iz njega cedi gnojav sekret. Nelečen ili neadekvatno lečen bartolinitis (zapaljenje bartolinijeve žlezde), dovodi do zatvaranja kanala žlezde, prestanka drenaže sekrecije i stvaranja apscesa. Apsces se zapaža kao tumefakt (otečena žlezda) veličine kokošijeg jajeta koji zahvata veliku i malu usnu stidnice. Bolesnica ima jake bolove u predelu tumefakta i otežano hoda i sedi.

Dijagnoza

Postavlja se inspekcijom i palpacijom. Nekada se može ispitati sadržaj apscesa ukoliko se sumnja na gonoreju.

Lečenje

Primenjuju se antibiotici (na osnovu antibiograma) i lokalno se stavljaju hladni oblozi. Ako nastane apsces rade se incizija, drenaža i ispiranje dezinfekcionim sredstvima.

Upala jajovoda (Salpingitis)

Salpingitis predstavlja zapaljenje jajovoda. Vrlo retko nastaje samostalno, već najčešće zajedno sa zapaljenjem jajnika (oophoritis), što se naziva i adnexitis.

Uzrok nastanka

Infekcija počinje najčešće od zapaljenja vagine, cerviksa i endometiijuma, pa rizični faktori jesu promiskuitet, seksualni odnosi bez zaštite, imunosupresija, skorašnja endometrijalna biopsija. Zapaljenje jajovoda mogu da izazovu različiti mikroorganizmi (bakterije, paraziti, gljivice, virusi). Uzročnici mogu da budu streptokoke, stafilokoke, gonokoke, ešerihija koli, a danas su posebno česte infekcije hlamidijom trahomatis i mikoplazmom hominis. Takođe, sve češći uzročnici infekcije su virusi: citomegalo virus, herpes virus genitalis i dr., ali i gljivice - kandida albikans i paraziti - trihomonas vaginalis.

Klinička slika

Akutno zapaljenje se karakteriše jakim bolovima u donjem delu trbuha i maloj karlici, žena ne može da stoji, da hoda. Bol se nekad opisuje kao konstantan i tup, a nekada u vidu grčeva. Trbuh je palpatorno osetljiv. Prisutna je sekrecija izmenjen boje i konzistencije. Nekada je prisutno i tačkasto krvarenje ili menoragija. Pored toga može nastati povišena telesna temperatura, ubrzan puls, ponekad gađenje i povraćanje.

Kao komplikacija može nastati apsces u jajovodu (pyosalpinx). Zapaljenje često može da uzrokuje neprohodnost jajovoda na jednom ili drugom njegovom kraju, što prouzrokuje ektopične trudnoće ili sterilitet.

Dijagnoza

Postavlja se na osnovu anamneze, kliničke slike, laboratorijskih analiza, ginekološkog pregleda, laparoskopije.

Lečenje

Lečenje se sprovodi mirovanjem, antibioticima, analgeticima. Ukoliko postoje komplikacije lečenje je hirurško

Endometrijalni polip

Polip je duguljasta izraslina, dobroćudni tumor, s tankom peteljkom. Polip može nastati na nekoliko mesta u unutrašnjim polnim organima žene. Polip tela materice (endometrijuma) je ograničeno žarište bujanja unutrašnjeg sloja materice. Često je uzrok krvarenja u vreme oko i nakon menopauze.

Uzrok nastanka

Nije poznat tačan uzrok nastanka ali se smatra da je najčešće je rezultat preterane hormonske (estrogenske) stimulacije endometrijuma. Rizični faktori su gojaznost, upotreba tamoxifena, hipertenzija i postojanje cervikalnog polipa.

Klinička slika

Veoma često polipi ne daju nikakve simptome i znake koji bi ukazali na njihovo postojanje. Nekada se međutim mogu javiti iregularno menstrualno krvarenje (najčešće učestalo), krvarenja između menstrualnih perioda, krvarenja posle menopauze. Maligne promene u polipu endometrijuma vrlo su retke (do 0.5%), međutim, polip endometrijuma često može postojati istovremeno s karcinomom.

Dijagnoza
Postavlja se na osnovu kliničke slike, ginekološkog pregleda, transvaginalnog ultrazvuka, histeroskopije, kiretaže (biopsije) i histološkog nalaza.

Lečenje
Terapija je hirurška, tj. odstranjenje polipa (polipektomija). Ukoliko postoji sumnja na mogućnost maligne alteracije preporučuje se histerektomija (odstranjenje materice).